Srpski književni glasnik

78 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

народу и која ваља пуну годину дана да је читанка нашим пољопривредницима. Овај се календар још непрестано намењује онима, који у њему и пишу — школо-. ваних пољопривредницима, а остаје својом садржином туђ и неразумљив онима, којима су истини потребне пољопривредне поуке — нашим нешколованим пољопривредницима, маси нашега народа. (===)

— Уздарје. Учитељеко Удружење спремило је нарочиту књижицу за одраслије, која је недавно објављена. под натписом који напред истакосмо, а коју је приредио Н. М. Чолаковић, учитељ. У књизи је дваестак прилога махом од самога приређивача. У већини прилога претеже поука о дужностима према отаџбини, према ближњима и према себи. Сав приход од ове књижице намењен је санптетском слагалишту. = (—u—)

Халиерин — Каминели, познат са својих превода руских писаца на француски, публиковао је у једну књиTy писма Турдењека bje француским пријатељима. Јуап Топгепелећн 4' арге5з за correspondance ауес Без amisfranca1s3. Писма су штампана без великог избора; има их сувише приватних и безначајних. Један француски критичар пита се шта може да добије Тургењев када. се чита. једно његово пиемо упућено Золи, пуно љубазности па чак и топлоте, а одмах затим, писано истог дана другом лицу, где се о Золи овако говори: „Читао сам подлистак Золин.. Шта ћете Жалим га. Да, он ми улива саучешће...“ Исти тај утисак оставља Познати сукоб Тургењева са Додеом. Једина ствар што се добије, тоје што се види да су велики писци кадикада ситни људи; и да човек треба много блаже да суди слабости нас обичних људи у свакодневном животи.

; (С)

Једна белешка. Госпође: де Стал о нашој народној поезији из 1805. Госпођа де Стал, прогната из Француске, писала је 1805 у своме двору у Капсу, на обали „Леманскога Језера, велики роман Аорину. Дело је изишло 15807, имало је велики успех, и Наполеон, који је морзео све друге који су ма“и у нему били над њиме, сам написа, оштру оцену y Moniteur- -y. ::

Што нас интересује то је je, дан одломак из 1Х главе У књиге, где има речи о Далмацији п о нашим народним песмама. Како су то речи једног тако великог писца као што је Госпођа де Стал, која је прва огласила