Srpski književni glasnik

ТРЕЋИ ПРИЗОТ. СТАНА, ВАСКА.

ВАСКА.

Јаш лачеш “ Зашто плачеш 2

СТАНА, бришући рукаром сузе, плачно.

Па како да не, сестро 2... Ето, ви све певате, играте (Окреће се уплашено око себе), а ја сама! Нигде никога код куће нема. Ни оца, ни мајке — чак и ње нема. А бата, он, никако и не долази. Све тамо, с том Коштаном... Кући никако не долази.

ВАСКА.

А тебе страх

СТАНА.

Како да ме није страх 2 (Са улице граја, песма неколико

пуцња). Ето, ви ш... А тамо, с њима, и бата је.

ВАСКА, јетко. А, за њега, не бој се! Њему ништа неће бити.

СТАНА. Јест, ништа ! (Погледује на улицу са које се чу,е још по који пуцањ). Како ништа, кад пушке бацају! ВАСКА. Е, само кад им она, Коштана, пева, не само пушке, већ и главе ће да побацају. А нарочито он, наш орат, красан наш брат!

ОТАНА, бранећи га. Па није само он код ње. Сви су тамо.

ВАСКА, иронично.

Е, али кад он тамо, код Коштане, не би био, ко би онда њој по три ката хаљина кројио и дублама је китио“ СТАНА, прекида је.

Ћути, Васка, ћути! Знаш добро како је отац страшан. па још п то нека чује.. ВАСКА. Е, није он до сада већ све чуог