Srpski književni glasnik

Bo mr A i A. 8

ОТАНА, уплашено

Мислиш да је отац чуо и за оне свилене хаљине и за толики новац што причају да јој даје (затрено. А није толико, Васка! Лажу онп. Откуда бати толики новац кад ONO кесу увек собом носп7 Лажу они, лажу. Него знају какав је отац, па једва дочекали да га код њега оцрне.

Backa, прекида је досадно.

Молим те, ћути. Цео свет лаже, само он, Стојан, не лаже. (Још јеткије.) А, ево, ми смо му сестре, ти чак рођена, па шта нам је дао за овај празник7 Ништа. Ни „зелен лист.“

СТАНА. замишљено.

А, поклон, дар!.. Нека је он само овде, код куће а то!.. ко му тражи7 ВАСКА, јегко. Јест. А Коштану може да кити и облаже дублама и меџедијама. СТАНА.

Опет ти, Ваека... Ама није!

ВАСКА, прекида. је.

Па, за Бота, отац мој, он сам то каже. Кад год је тамо иш'о, увек њега затицао и враћао се, јер није хтео да га од ње, Коштане, силом, и е пандурима отргне, отера, — да га срамоти, а с њиме и све нас. Колико се пута отац ноћу дизао, иш'о тамо, да види шта је. А тамо, сад човек не сме да прође. Песма, оро, пушке! И крв легне тамо!

СТАНА, уплашено.

Јао, Васка, јаох ! Зато мајка целе ноћи седи. Нит' уздише, нити плаче. Само седи, седи. И целе ноћи седи. Чека. Боји се да не чује где га носе крвава. (Плачно). А њега, бате, никако нема... (На степеницама чују се оштри кораци и кашљање. Стана притрчи прозору, погледа, трза се уплашено). Ето оца!

Журно излазе.