Srpski književni glasnik

(СЕР А ЕТ А. 645 две три недеље, па да тако срамно паднемо! Положај нам је непрестано уздрман и ми, разуме се, морамо употребљавати све мере да се што више одржимо.

— Шта радите 7

— Радимо што су и до сада чинили! Правимо изненађења сваког дана, чинимо свечаности; а сад ћемо, како нам ствари рђаво стоје, морати измислити какву заверу. А то је бар лако у нашој земљи. И што је главно, свет ге на то толико навикао, да чак, и ако је све ропски послушно, са чуђењем распитују: „Шта“ зар још нема никакве заверег“ само ако се задржи неколико дана више с тим најсигурнијим средством за сузбијање опозиције. П тако дакле, због тих изненађења. свечаности, завера, нама. је војска увек потпебна за наше унутрашње ствари. То је споредна ствар, господине мој, што тамо људи гпну ; али мени је главно да свршим прече ствари, корпеније за земљу, него што би била тако очита будазаштина тући се са Анутима. Ваше, како ми изгледа по свему, мишљење о овим стварима није оригинално; тако, на жалост, мисле и наши официри и наша војска; али ми чланови данашњег кабинета гледамо на ствар много лубље, трезвеније!

— Па зар је војска чему год потребнија, него да буде одбрана земље, одбрана оних породица тамо на југу, које страдају ол туђинског зулума“ јер тај исти крај, господине. министре, шаље у војску своје синове, шаље пх радо, пошто у њима, у војеци, гледа потпору своју, рекох господину министру доста љутито, и ако то нисам требао рећи; е, алп дође тако човеку, те рекне и учини што шта као да је стао на луди камен.

— Миелите ли да војска нема прече дужности, господине 7 рече ми господин министар тихим, али прекојним гласом, климајући главом прекорно, тужно, и се нешто презрења ; а при том ме је с омаловажавањем мерио од главе до пета.

— Мислите ли понови он се болним уздахом.

— Али, молим вае...— почех нешто: а ко зна шта