Srpski književni glasnik

646 СРпски Књижевни ГлАСНИК.

сам хтео, јер ја и сам не знам; док ме министар прекиде јачим гласом, изговарајући значајно своје важно и убедљиво питање.

— А парадег

— Какве параде 2

— Та зар се још и то може питати“ а то је бар тако важна ствар у земљи! наљути се мало смирени и побожни господин министар.

— Извините, то нисам знао, рекох.

— Нисте знали 7!... Којешта! а непрестано вам говорим да због разних важних изненађења. у земљи, мора бити и свечаности и парада; а куд би све то могло бити без војске То је бар за данас главни њен задатак. Нека упадају непријатељске чете, то нису тако важне ствари; али главно је да ми парадирамо по улицама уз јеку труба; а већ ако би опасности по земљу увелико наступиле с поља, онда би се ваљда и министар спољних односа земаљских почео нешто о томе бринути, ако не би био случајно заузет својим домаћим пословима. Он, спромах има доста деце, али се ипак држава стара о својим заслужним људима. Његова се мушка деца, знате, врло рђаво уче; п шта се могло лруго радити, већ да се изберу за државне питомце То је и право; а и за женску децу ће се држава постарати; јер ће им се епремити мираз о државном трошку, или ће се младожењи, који би узео министрову ћерку, дати велики положај, који иначе, разуме се већ, не би никад могао добити.

— То је лепо кад се цене заслуге! рекох.

— Код нас је то јединствено. У томе нам нема равна. Ма ко био министар, па чак добар или рђав, увек се Олагодарна држава стара о његовој породици. Ја немам деце, али ће држава послати моју евастику да. учи. сликарство.

—- Госпођица свастика има дара“

— Та она до сад није сликала ништа; али, ко зна, може се очекивати успеха. С њом ће ићи и њен муж, мој пашеног; и он је изабрат за државног питомца. То