Srpski književni glasnik

1962 CPIHCEH Књижевни ГЛАСНИК.

1 Роуезптеп Вовпе. Две стотине песама Николе Боројевића, економа из Оточца и песника српско-хрватске слоге, растурене по српским књижевним листовима од 1840—1860. још нису издане у целини. Требале су ла изиђу у Народној Библиотеци Браће Јовановића у Панчеву, али сада ће их издати Српска Књижевна Задруга у 7000 примерака!

Да се криво не разумеју ове речи! Нема спора да би вредело да се сва та дела издаду -— стручни људи од тога би имали користи. Само то нека не чини ОСрпска Књижевна Задруга, која је у првом реду књижевна, и која библиографију, филологрју, петорију и географију треба да остави другима.

И са новијим писцима изгледи нису богзна како повољнији. Док нам је дала једну свеску песама Ђуре Јакшића, једну Његоша, ништа од Војислава, ништа од Љубе Ненадовића, дотле је издала четири свеске Милана Јовановића. (1892: (!' мора и са сува; 1894: Тамо амо по истоку, IT; 1895: Тамо амо uo истоку, П; 18984: Горе доле по Напуљу). То је човек којега је Задруга највише издавала, и странац који суди нашу књижевност по издањима. Српске Књижевне Задруге дошао би до закључка да је овај писац. разних „тамо-амо“ и „горе-доле“ најбоље што имамо да покажемо. И од њега нам се још обећава! Од приповедача у прошлости пронађена је „проса“ Павла Поповића, Дамјана Џавловића, Косте Руварца и Ђорђа Звекића; — од модерних писаца Задруга је на својим плећима. издизала Г. Андру Гавриловића као приповедача и Г. Милоша Цветића као драматпчара! Сада нам обећава и Г. Драгутина Ј. Илића, са његовим (веглим сликама, и то после оне поражавајуће оцене Г. Проте Руварца. А пмаћемо и „одабране саставе“ Г. Dr. Владана Ђорђевића -— по свој прилици његове говоре из 1899-—1900, једино оригинално што је тај симпатични писац дао. И док је Задруга тако нежна према тим људима, дотле се и не сећа и да помене младе писце наше, људе од талента и којима је потпора тако потребна,