Srpski književni glasnik

УЗ Књижевни ПрРЕгГлед. 1263 једног Радоја Домановићн, Борисава Станковића, Ив: Ћипика, Милорада Митровића и Јована Дучића. Њима се претпостављају Г. Г. Андра Гавриловић и Драгутин Илић! Колико je Matica Hrvatska справедљивија и већма широкогруда према младима и представницима. модерне књижевности!

Ово мишљење може да је субјективно, не мора бити тачно, али је искрено и изражава мисао једног приличног броја људи. Нови програм Српске Књижевне Задруге и сувише је шарен, узак, каткада фантастичан, мало књижеван, недовољно правичан према писцима нарочито млађим, п није у стању да задовољи развијене II MHOгобројне потребе наше књижевности.

Задруга би имала:

1. Да се одрече библиографских амбиција и да издаје само оне старије писце који имају стварне књижевне вредности. Њена преокупација има да буде пекључиво књижевна; филологију, библиографију, географију, историју треба оставити стручним удружењима.

9. Више дати места новијим писцима, нарочито млађима, указујући им и моралну и материјалну потпору. Младима је та потпора много преча, они су је најзал и и заслужнији.

3. Дати више места одабраним преводима. Није срамота признати своју поштену сиротињу, и ваља знати ла су се све младе књижевно сти подигле угледом на велике узоре. Добри преводи добрих писаца су оно што је нама најпотребније у овај мах.

4. Обратити више пажње на популарисање науке и ширење корисних истина у народу (књиге као што су Камено доба Г. Јована Жујовића, Књиза о здрављу Г. Dr. Милана Јовановића — Батута; дензурисани превод Шланине КЕ. Реклпа.).

Ј. СКЕРЛИЋ.