Srpski književni glasnik

ЖЕНИДБА ПЕРЕ |АРАНТАНА. њу Два три пута прође по соби, погледа и кроз прозор на улицу и поче се умивати.

— E ma дижи ствари! — рече. — Спремај. све за иу!

Данило гласно зијевну. Протегну се још једном и лијено пође кревету. Прихвати за јорган п збаци га на тле; прихвати душек, па збаци п њега. Збаци пи hum... Затим објеси руке низа се п забленуто гледаше на све. као мислећи се: шта би сад почео... Најпошље гурну ногом у све, лијено се саге п поче умотавати...

У исто доба, на степеницама залупа нешто. Даске почеше пуцкарати, као да се кућа руши, под се затресе. ПИ врата се, са силном лупом, отворише пи на њима се појави — полупијани кочијаш Томо... С огромном шубаром на глави, која је на врху окићена пауновим пером, са кратком лулом у зубима и великим чизмама на ногама, румен, крвава носа и још крвавијих очију, стаде на врата и погледа по соби.

— Хоћеш ли ти... они... путоват 7 — запита крупним гласом.

Перо се окани умивања и окрену му се.

— Хоћу, — рече.

Томо опљуцну поред себе, управо на јорган п пусти ДИМ.

— А хоћеш ли... они... да те ја возим

_ Данило се окани умотавања, наслони се лактом на душек и погледа га радознало.. Перо се као замисли...

— По што ће бит' подвоз до касабе В.....7 — запита.

Томо опет опљуцну. Зашкиљи једним оком, одби дим и поче срачунавати у прете.

— Десет форинти, — рече, након краће почивке.

— А јесу ли кола добра — запита Перо, утпрући се нешкиром.

— К'о царска ! — дочека Томо. — И ја сам... они... добар фурмат... Ја... они... тоним к'о Свети Илија... Само ми добру напојницу, па не брини.

П опет опљуцну.