Srpski književni glasnik
MN СРПСКИ Књижевни Гласник.
Перо полако дохвати чакшире, што су се ваљале пспод кревета, и извади нешто ситнине.
— Ето напојнице! — рече, пружајући "Томи. — А сјутра рано да сп ми дош'о пред кућу...
Томо прими новце, не рекавши ништа. Принесе их очима, разгледа их лијепо и стрпа у џеп. Затим, салутирајући по војнички, изађе из собе...
Данило је, међутим, спртљао ствари. Досјетио се узгред, да му треба понијети и боца и чаша и ћаса и барем један лонац... MH то је нашао пи спртљао.. И, задовољан што ништа више неће радити, исправи се код врата п мирно гледаше Перу, како се глади п дотјерује.
— Спремаш ли7 — запита Јефтан, који се изненада јави на вратима. — Ја све уредио.
Перо се осмјехну.
— У мене све готово! — рече. — Чак сам и кола HOPO/UIO!...
Јефтан застаде п погледа га оштро.
— С киме 2 — занита.
— Са Томом... И баш јефтпто!.. Не иште више од десетице...
Јефтан се удари руком по челу. Љутито коракну и одгурпу Данила, као да му је он нешто крив, те, сиромах, удари леђима о зид. Ту застаде као прикован, чудећи се своме белају...
— Лопов је Томо! — дрекну Јефтан. — Са мном је годпо и рек'о, да ће нас возит за шес“ форинти. а ја му дав'о нет... И, ето, лопов један, претек'о ме!..
Затим неколико пута пређе преко собе, псујући нешто крупно.
— И немој више ти ништа да радиш без мене! брекну на Перу. — Ти, ето, све наопако сврши! Ја ћу све сам... Ти само путуј и не брини!
Перо, постиђен, затрепта очима.
— Имаш право! — уздахпу. — Најбоље да ја ништа не радим!
Јефтан одобри главом.