Srpski književni glasnik

MN СРПСКИ Књижевни Гласник.

Перо полако дохвати чакшире, што су се ваљале пспод кревета, и извади нешто ситнине.

— Ето напојнице! — рече, пружајући "Томи. — А сјутра рано да сп ми дош'о пред кућу...

Томо прими новце, не рекавши ништа. Принесе их очима, разгледа их лијепо и стрпа у џеп. Затим, салутирајући по војнички, изађе из собе...

Данило је, међутим, спртљао ствари. Досјетио се узгред, да му треба понијети и боца и чаша и ћаса и барем један лонац... MH то је нашао пи спртљао.. И, задовољан што ништа више неће радити, исправи се код врата п мирно гледаше Перу, како се глади п дотјерује.

— Спремаш ли7 — запита Јефтан, који се изненада јави на вратима. — Ја све уредио.

Перо се осмјехну.

— У мене све готово! — рече. — Чак сам и кола HOPO/UIO!...

Јефтан застаде п погледа га оштро.

— С киме 2 — занита.

— Са Томом... И баш јефтпто!.. Не иште више од десетице...

Јефтан се удари руком по челу. Љутито коракну и одгурпу Данила, као да му је он нешто крив, те, сиромах, удари леђима о зид. Ту застаде као прикован, чудећи се своме белају...

— Лопов је Томо! — дрекну Јефтан. — Са мном је годпо и рек'о, да ће нас возит за шес“ форинти. а ја му дав'о нет... И, ето, лопов један, претек'о ме!..

Затим неколико пута пређе преко собе, псујући нешто крупно.

— И немој више ти ништа да радиш без мене! брекну на Перу. — Ти, ето, све наопако сврши! Ја ћу све сам... Ти само путуј и не брини!

Перо, постиђен, затрепта очима.

— Имаш право! — уздахпу. — Најбоље да ја ништа не радим!

Јефтан одобри главом.