Srpski književni glasnik

so СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

-— И да се зарекнемо да га у путу нећемо оставит ,. док су нам главе читаве!..

— Да се зарекнемо!

Тад заграјаше еви. Почеше клицати и напијати у здравље младенаца... Чак и Данило поче клицати... Опет: провири у собу и гласно се заемија...

УП. Спремање за пуг.

Сјутрадан, пробули се Перо врло рано. Збаци јорган са себе, сједе у кревету и зијевну, псепуштајући при томе чудан некакав глас. Затим протра очи, зијевну опет и,. теглећи се, довикну Данила.

Не одазва му се нико. Данило је, пред вратима, лежао, наслонио главу на праг и слатко спавао.

Перо промумла нешто и опет викну. Иепусти чак п пеовку. И Данило се трже, скочи и, онако бунован, улети у собу.

— Је си ли поч'о уређиват' ствари7 — запита Перо,. теглећи се.

Данило се такођер протегну и заврти главом.

— Нијесам.... |

— А знаш ли ти, шта треба за пута“

Данило се почеша по глави. Отегну обрвама и блесасто погледа у Перу.

— Ја... ето... — забуни се... —- А свакако ће требат хаљина.

— Знам, -— рече Перо, сепустивши једну ногу низ. кревет. — Кошуља треба купити... Нове чакшире, анте-

рију и то ћу носит'... А шта треба још“ Данило метну прет у уста п као зампели се. — Још... треба понијет“ доста јела... Пуно!.. — Понијећемо пи јела, — одобри Перо. — А треба ли још... — И да понесемо душека и јоргана п један ћилим... — Бива сву кућу да понесемо7 — зачуди се. Џеро.. — Бива... Требаће нам... Перо опусти и другу ногу

“

и диже се с кревета..