Srpski književni glasnik

ТКЕНИДБА ПЕРЕ hAPAHTAHA. ; Во O e TT

— IH не треба ништа да радиш! Немој ти ништа

ни говорити... Ето, сад ће можебит' доћи какви, да се опраштају с тобом и да те кушају... Ама буди паметан!.. Немој причат никоме ни шта мислиш ни куд мислиш... Не причај ни рашта путујеш!...

— Не ћу — одговори Перо. — Не бој се!... Од мене нико ништа сазнат“ не ће...

И сједе на нразан кревет, па поче тамбурати HOРама... Иза подне нагрнуше пријатељи. У собу стиже мушкадије и женскадије до двадесет... Напуни се све... И све то опколп Перу, ода свих страна, и почеше ra теглити. — А тип на пут! — заграјаше.

— А MH He кажеш нам!

— А зар се тако иђе 7

Перо, збуњен, поче се вртити час на једну, час на другу страну. Није знао, шта би и како би коме одговорио. Само се смјешкаше и климаше главом, срећан и блажен, што су му, барем једном у животу, поклонили оволико пажње.

| — А шта ћеш тамо“ — запита једна комшиница, уносећи му се у очи.

— Зар да купује робе и отвори дућан 2 — рече неко.

Перо се поче смијати, Поче намигивати и вртити главом. као да вели: ко ће погодити 7

— Зар да купи кућу какву 7...

Перо опет заврги главом.

— Има, зар, с неким некакву парницу 7

Перо одрече п одмахну руком.

— То се не може казат.. — рече. — То је фина ствар... То је...

— А да се не жениш 7 — довикну неко.

Перо прену у грохотан смијех. Засмијаше се сви. Засмија се чак и Јефтан, који је стајао у страни и једнако му намигивао, да се не ода.

— MK сретно ! сретно ! — заграјаше са евпх страна.