Srpski književni glasnik

94 СРПСКИ Књижевни Гласник.

Прислони се уз врата, објема рукама ухвати се за трбух и поче се трести. Свилени траболос једнако му је понгравао, а дуги ланац од сахата једнако звекетао.

Ja сам Марко Голић, — рече, пошто се мало умири и корачи у собу. — Дош'о да се познамо. Ко сте

ла сте. браћа сте ми!... А кршни сте момци, то сам "одмах виђео.

Перо тек сада извуче главу из леђена и стаде на сред собе. Пошто му је цурила вода са косе, није. могао да се псправи, него. онако погнут, гледајући у. гле. пружи Марку руку.

— Сједи, брате, ко си да сеп! — рече. — Драго ми је. који ти тако лијепо мислиш о нама...

Затим лактом одгурну Данила, којп га је још једнако чешкао пи уви главу пешкиром. Управо начинио је као турбан око главе, те му је фалила још само џуба, ma да нзгледа као прави хоџа.

— Еј Јефтане, Јово! — зовну другове. — Ево нам једнога пријатеља, којп каже да смо кршни момци... Доћите да га видите!..

П Јефтан п Јово појавише се. ИП они умоталп главе пнешкирима пи, у први мах, некако подозриво погледаше у Марка. Затим му обојица приступише пи слободно се руковаше се њиме, као са каквим старим познаником.

— Како се у вас живи7 — запита Јефтан Марка, 'сједајући на Перин пртљаг.

— Живи се мртво! — одговори Марко. — Нема, обрате, некако весеља, ни теферича, ни маскарења ко прије... Све се промијенило, укочило се п еве ускочило у господу... и кад сам вас данас видио, било ми је, к'е да ми је мртав отац васкре'о из гроба...

— Краени су били. — уплете се ханџија и уљезе у собу. — Красни !... Свак о њима прича... Малоприје ме питају за њих !... И учитељ ме, нит'о.. Вели: „који су ги оног“... А. ја велим: „људи.“ А он, пита: „оклен 7“... АТОН,

Данас свак трчи за грошем. па нема старог живота,