Srpski književni glasnik

ПО РО ДЕ; #. 97

некако тешко у овој кујници и малом дворишту, ограђеном са евих етрана високим зидовима. Недостајало јој вазлуха за лисање и простора за гледање. Недостајало јој сунца, слободе, шале и смеха.

— Шта ли раде сад: мајка, другарице, момци, Јузек7... Осети додир његових усана на руци.

Звонце на вратима зазвони. Скочи п отвори. Уђе госпођа — господин је право са станице отишао у канцеларију. Госпођа. добра и блата, срдачно поздрави девојку. Унеше сандуке. Мара. хотећи да убије тугу. приону на посао.

Неспокојна и раздражена, свако јутро отвараше прозор и истрчаваше на улицу. Алп која корист, кад је е прозора виђала само зидове суседне куће, на улици низ кућа : једва је над собом видела комадић плавога неба.

— Мајко Божја! шапута би и. од муке п очајања, немилостиво чупнала косе. Бол је умприваше и утишаваше. Враћала се у кухињу, и ма да је чула како се у дворишту смеју колегинице јој. није истрчавала ни враговала као пре.

Дође недеља. После подне, празнички обучена. оде цркви, а после вечерња. као п увек, на Сукјењице.

Велика ливада била је пуна слугу и нижих чинова из сва три рода оружја. Пајвећи контингенат давала је пешадија и, ма да није давала тона, надмашавала је бројем све остале.

Жагор веселих разговора. поздрави познатих пол официра пи пријатељица, шале њихових љубазника, стишаше п развеселише девојку. Смејаше се и забављаше као и остали. Веселост обузе шеталиште.

Убрзо се појави фрајтеј са јелном звездом, а фрајтер је пола каплара. Војници га поздрављају, а он их отпоздравља као од беде, Кад спази Мару, поздрави је војнички и пружи руку.

— Сервус — рече јој заштитничким тоном.

— Сервус — одговори Мара. пружајући и сама руку.

/