Srpski književni glasnik

Os · СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК.

— Што сте се толико задржали у том сакраментском - селу 7 У мало ме шлог није ударпо од муке. На егзердиру сам побио редове, све због вас.

— Хвала лело, пане фрајтере — одговори Мара, али ја нећу да ви моје село називате сакраментским.

Пан фрајтер се насмеја.

— А можда сте се заљубили у какога безјака“ Научио бих га памети.

Мара плану.

— У моме селу — одговори оштро — нема безјака.

— То су сигурно сакраментска чудовишта 7

— Лепши од вас.

Пан фрајтер се осети увређен у својој лепоти, а још више у своме достојанству: али виде да не вреди лдражити лепу девојку.

— Ја сам се шалпо — одговори умиљато, — али ви сте се вратили зли, и љутите се на сваки пшас. Хајдемо на помирење на Мали Ринек код Берберовскога. Чашица чаја пријаће вам.

Мара пристале али, идући, осврташе се не би ли видела полицајца“, јер фрајтер, по мишљењу „гоенођица“ краковских, не може се мерити са полицајцем, који временом може постати разносач позива. |

— Да ми је да га видим само — мишљаше оеврћући се — показала бих ја теби шта значи мога Јузека назвати безјаком и сакраментеким чудовиштем.

Полицајца не беше, и Мара, хтела не хтела, мораде e фрајтером ићи на чај.

У трп чађаве избе, на клупама за столовима од блеха, сеђаху војници са слушкињама, раденици у празничном руху са женама, калфе, лакаји без елужбе... Друштво се веселило чајем с араком, пушењем, а највише веселим разговором. Старији људи, без дама. дремаху у кутовима.

Уђе пан фрајтер с Маром. Бојници усташе као на команду п поздравише. Фрајтеру би мило што му се дала прилика да се покаже пред девојком.