Srpski književni glasnik

РО ЕЛ Е. 101

шуме, ударани ветром. Девојче седе на обалу и замисли сет илп боље ништа није мислила, жалећи за прошлошћу по жудећи за незнаном“ будућношћу.

— Пољубио ме, можда због белих ногу, блузе с чин: кама и лепих уста... — узвикну љутито. И опет лагано, љуљана јеком реке пи шумом ветра, паде у стање слатке каонулости.

За шпбљаком п Краковом залазаше сунце, обасипајући црвеном светлошћу реку и. преко реке, велике тополе и храстове. У шибљаку запеваше славуји: прво један, на други, десети — читава капела. Пробуђена. песмом. девојка дође к себи — Ђђини. гледајући румену реку п е друге стране дрвеће.

— Bbpewe је повратку. крајње је време, служба... Кад бих била код мајке. бар би недеља била моја. А овде... -— осу клетве. .Обећала сам да ћу се вратити до, шест, а сад је спгурно осам. Биће комендије, пмаће госте. Ко ће самовар спремити, ко ће донети што устреба... Биће зло; па и нека буде; ваљда се бојим 7 Служба ми неће побећи. А нека баш п не буде, опет не марим. — Али је ишла све живље. Прође велику капију... у вароши запаљене лампе.

Никога. не видећи, сва црвена, улете у кућу у којој је елужила и, по степеницама, у кухињу.

На поду стајаше самовар, над њим вратар духа из све снаге. Доведена служавка се другога спрата спремила шоље за. чај. ћроз ошкрпнута врата доппраху гласови веселе забаве.

Уђе госпођа, погледа оштро Мару: девојка, наљућена. окрете главу.

— Најмила сам вратара на твој рачун, Ана ми из сажаљења. помаже.

Девојка, не знајући шта ће, поче полако скидати и савијати мараму.

Госпођа. се обрати Ани.

—-- Чим самовар буде готов, молим те, дете моје,

цонеси га у' собу.