Srpski književni glasnik

1032 ~ Српски Књижевни ГлАСНИК.

— Хвали Бога што се на томе евршило — рече Ана. Моја би госпођа мене петукла.

— Одпста — рече и вратар — хвалите Бога, госпођа. је добра.

— Шта, чак и недељом човек мора да робује!

— Служба губи слободу — рече вратар и тако силно лухну у самовар, да му чак пз бокова покуља пара. Готов је — рече свечано, метну капу на главу и изађе.

Носи самовар, ја ћу за тобом шоље.

Мара узе самовар. Ана служавник са шољама.

То прође лепо, али се нарав девојчина мењала скоро сваким даном. Од веселе, насмејане, вредне, постаде набусита, зла, расејана.

Није скоро излазила из кухпње, али није ништа ни радила. Замишљена, заборављала је на све, п еве јој је пепадало из руку. Поразбива половину чаша. У присуству госпођином одби дршку од шоље.

— То ти већ нећу опростити — викну госпођа љутито — шољу морам купити. Кад је тако. онда да знам зашто — п тресну

шољу о патос.

Парчад се разлете на све стране.

— Пакуј ствари, безобразнице! — дрекну госпођа.

Оде у собу п за тренутак врати се п метну на сто сребрне форинте.

— Ево ти заслуге. За шољу п шест чаша задржавам ти форинту. Да си за пет минута отишла!

Девојка ништа не рече. Кад оде госпођа, скупи новце лагано их бројећи. Ђеше девет комала: осећаху се у руци, беху тешки у џепу. Ствари снпакова у куферче. перину веза у чаршав. Баци мараму преко главе, шал преко рамена, изађе у варош.

— Десет круна ће ми бити доста, а остало ћу однети кући. Бог је надахнуо те ме истерала, јер бих иначе полудела у овим проклетим зидинама. Beuepac одлазим, ноћас ћу бити у Слотвини, зором код куће.