Srpski književni glasnik

— Ружна ћу бити 7 — подбочи се.

— Кеш — одговори место Ане Јеврејка.

— Кошуља бела, црно с ружичастим јелече, пантљике у коси.

— Кет — понови Јеврејка.

— А ја ти кажем, Маро, да си глуна.

— А ја кажем да еп ти глупа... разумени!

— Ја се нећу посељачити.

— Али ћеш под старост у просјаке.

— Видећемо, сељачка душо — одговори увређена девојка, излазећи из дућана.

бојиште оста. Мари.

— Сељачка душо — понављаше Јеврејка, грдећи Ану. — А ја вам кажем да је данас сељацима најбоље

на свету. А шта вам недостаје на селу7 Госнођа сте у својој кући.

— Дабоме, — одобри Мара, тешко дишући од љутине.

— Девојци су на селу потребни мерџани, а још тако белој као што сте ви.

— Зар ја имам новаца за мерџане, моја госпо Москова 2

— Нашто праве“ Имам тако лепе, да нико неће познати да нису прави. — Извади кутију и разви низове пред девојком.

Марп се очи насмејаше.

По дугом ценкању трпи низа осташе о врату девојци, а форинта и но пређоше у џеп Јеврејкин.

Девојка. остави купљене ствари у дућану, изађе на улицу и не знађаше шта да ради. Пре никад није пмала времена, увек је журипла: данас на једанпут осетп да је усамљена. у варошп. Поче. јој бивати непријатно, радо: би отишла из варопш овог часа. Нешто је узнемириваше п поништаваше.

Изађе на трг, погледа Сукјењицу и застиди се кад се сети како је еваке недеље ишла тамо п лудила се с зојницима. ЖКмарци је прођоше, окрете се п поче бежати одавде.