Srpski književni glasnik
106 ~ СРПСКИ Књижевни. ГлАСНИК. Висле, прелази границу варонш, последњу препреку, п већ је слободна.
У Слотвини, задихана, дојури до етанице.
-— Јашо! — узвикну што је глас доноси.
— Ево ме!
Кола с једним коњем приђоше.
— Помози ми стварп пренети; ено их код воза, тамо је и перина.
Куфер метнуше остраг, на перину седе она, кола пођоше брзо. :
Прођоше Бжоск, идући уз брдо кораком. Јаша je дремао, Мара ћутала. Тишина у природи, сјајне звезде на небу, топло — Божји свет непрегледан оку, радост која јој надимаше преп, све ју је растуживало.
— Мајко Божја, ала си Ти добра! — шанпуташе склапајући руке.
Кроз отворену капију дођоше тихо пред кућу, само су ланци од шарага звечали. Мара зграби перину, отвори врата.
— Мајчице, ево ме!..
Жена. ђипи, загрлише се.
— Сасвим 7
— Сасвим.
— Бог ти дао здравља и среће.
-— Донела сам одела пун куфер, перину и још нешто мало новаца за жетву.
— Бог те благословио! Више се нећеш. враћати у варош 7
— Никад! — узвикну девојка, дижући руке к небу.
— Јаша, добивши новац за пут, оде.
— А сад да спавам, јер једва стојим.
Баци се на мајчину постељу.
— Тако сам радосна.... мајчице, кад би овако ка небу.“
Заспа.
АЛЕКСАНДАР МАЋЕЈОВСКИ (СЕВЕР).
( Превео с пољског Л. Кнежевић. )