Srpski književni glasnik

106 ~ СРПСКИ Књижевни. ГлАСНИК. Висле, прелази границу варонш, последњу препреку, п већ је слободна.

У Слотвини, задихана, дојури до етанице.

-— Јашо! — узвикну што је глас доноси.

— Ево ме!

Кола с једним коњем приђоше.

— Помози ми стварп пренети; ено их код воза, тамо је и перина.

Куфер метнуше остраг, на перину седе она, кола пођоше брзо. :

Прођоше Бжоск, идући уз брдо кораком. Јаша je дремао, Мара ћутала. Тишина у природи, сјајне звезде на небу, топло — Божји свет непрегледан оку, радост која јој надимаше преп, све ју је растуживало.

— Мајко Божја, ала си Ти добра! — шанпуташе склапајући руке.

Кроз отворену капију дођоше тихо пред кућу, само су ланци од шарага звечали. Мара зграби перину, отвори врата.

— Мајчице, ево ме!..

Жена. ђипи, загрлише се.

— Сасвим 7

— Сасвим.

— Бог ти дао здравља и среће.

-— Донела сам одела пун куфер, перину и још нешто мало новаца за жетву.

— Бог те благословио! Више се нећеш. враћати у варош 7

— Никад! — узвикну девојка, дижући руке к небу.

— Јаша, добивши новац за пут, оде.

— А сад да спавам, јер једва стојим.

Баци се на мајчину постељу.

— Тако сам радосна.... мајчице, кад би овако ка небу.“

Заспа.

АЛЕКСАНДАР МАЋЕЈОВСКИ (СЕВЕР).

( Превео с пољског Л. Кнежевић. )