Srpski književni glasnik

ЈЕСЕЊА КИШНА ПЕСМА.

Тужно... Једнолик — дуг — и влажан Јесењи дан се тмури:

Џлаче без краја, болно плаче Суморни бескрај сурип; —

У мртви сутон што се хвата Једначи, јеца веема,

— По трулом лишћу; преко блата Стара, болна и полагана

Убогих, мутних, штурих дана Јесења. кишна. песма...

Спомени давни тиште, тиште, И с њима век се чами..

Јеца и плаче давних дана,

Поспана, болна, и лагана,

Јеца и плаче у тој тами,

К'о глухи жубор суза сами, Далеке среће песма...

Ох. јадно драго!.. Вечно тако Кај се, и кај, M жали;

П хок за сеним' нада пали Погребна. бруји песма,

Спомене оледе среће храни,

Последње своје варке брани... И вени, вени весма...

Тужно... Једнолик, дуг, и влажан Јесени дан се тмури,

Плаче без краја, болно плаче, Суморни бескрај сури..