Srpski književni glasnik
Preuzimanje:
Prikaz u BnLViewer-u
ЈЕСЕЊА КИШНА ПЕСМА.
Тужно... Једнолик — дуг — и влажан Јесењи дан се тмури:
Џлаче без краја, болно плаче Суморни бескрај сурип; —
У мртви сутон што се хвата Једначи, јеца веема,
— По трулом лишћу; преко блата Стара, болна и полагана
Убогих, мутних, штурих дана Јесења. кишна. песма...
Спомени давни тиште, тиште, И с њима век се чами..
Јеца и плаче давних дана,
Поспана, болна, и лагана,
Јеца и плаче у тој тами,
К'о глухи жубор суза сами, Далеке среће песма...
Ох. јадно драго!.. Вечно тако Кај се, и кај, M жали;
П хок за сеним' нада пали Погребна. бруји песма,
Спомене оледе среће храни,
Последње своје варке брани... И вени, вени весма...
Тужно... Једнолик, дуг, и влажан Јесени дан се тмури,
Плаче без краја, болно плаче, Суморни бескрај сури..