Srpski književni glasnik

СРпски Књижевни. ГЛАСНИК.

И тужан, тужан ропац тајни Далеких слушам дана;

Утушен јеца шум бескрајни, Тип и тиши весма, —

к'о стара, болна, полагана

Убогих, мутних, штурих дана, Јесења. кишна. песма.

Мутан је, тужан био дан. Мртва се јесен свали:

Ох, даждило је, даждило Када се роди мали.

Суморно небо жалосно Облачје слило ћутом,

А хладни ветар шуштао По свелом лишћу жутом.

У недоглед се крилила Жалосна пустош рана.

Пред прозорима. грактало Злоселутних јато врана.

Осмех га није дочеко, Но 'суза — да га прати: Ни пољубац му не даде Његова мртва мати...

Мутан је. тужан био дан, Мртва се јесен евали —

Ох, даждило је. даждило Када се родп мали!

СтеЕВАН М. Луковић.