Srpski književni glasnik
Preuzimanje:
Prikaz u BnLViewer-u
СРпски Књижевни. ГЛАСНИК.
И тужан, тужан ропац тајни Далеких слушам дана;
Утушен јеца шум бескрајни, Тип и тиши весма, —
к'о стара, болна, полагана
Убогих, мутних, штурих дана, Јесења. кишна. песма.
Мутан је, тужан био дан. Мртва се јесен свали:
Ох, даждило је, даждило Када се роди мали.
Суморно небо жалосно Облачје слило ћутом,
А хладни ветар шуштао По свелом лишћу жутом.
У недоглед се крилила Жалосна пустош рана.
Пред прозорима. грактало Злоселутних јато врана.
Осмех га није дочеко, Но 'суза — да га прати: Ни пољубац му не даде Његова мртва мати...
Мутан је. тужан био дан, Мртва се јесен евали —
Ох, даждило је. даждило Када се родп мали!
СтеЕВАН М. Луковић.