Srpski književni glasnik

112 | __CpPHcCku Књижевни. ГлАСНИК. човек не може волети и разумети, док му се укус дужим читањем не профини. Једна од његових најживљих симпатија био је Стерн, — „мој омиљени Стерн, бесмртни Јорик Стерн“. како је у јелном чланку рекао. Међутим. тај хуморпет из енглеског ХУШ века јесте од оних ипсаца у којима само књижевни пробирачи уживају. У нашој књижевности, Недић се могао преварити у оцени појединих писаца, алп оно што је код једног писца хвалио, то су увек биле његове лепе ствари, чију лепоту, често, обичан читалац не би био у стању запазити. Укратко, то је био један човек од укуса, и то од тако култивисана укуса. да је, неки пут. изгледао као један естет залутао у Србију.

П.

Човек од укуса. Недић је био п човек од духа. Он је имао духа, прво, у шпрем емиелу, у том елпелу у ком је дух истоветан се умном финоћом. С више критичке оштрине но конструктивне моћи, он није био од оних умова који склапају спетеме, већ од оних који се одлпкују у суптилним анализама. Професор филозофије, он се најрадије бавио логиком, на којој је. изгледа. могао с успехом радити, пошто се његова докторска расправа из те гране науке учинила Вунту тако добра да ју је штампао у свом часопису. У својим књижевним расправама. по самој природи предмета, говорећи о приповедачима п песницима. он је имао више прилике да покаже своје емоционалне особине него интелектуалне; ипак п ту. по извесним финим разликовањима која је чинио у току евојих аргументисања, могла се осетити гипкост његова духа.

Па онда, он је имао духа п у ужем смислу, пмао је. другим речима, досетљивости, и то у изобиљу, Своју досетљивост показао је нарочито као стилист п као полемичар. Као стилист он. је често бивао врло срећан у изразу. Ја остављам на страну његове игре речи међу којима има одиста врло добрих. (Костићеве су песме пре делиричне него лиричне; Шапчанинове су личности TO