Srpski književni glasnik

„IP. БубомиР НЕлић, 117

вољно течан, Недић је онима који га нису лично знали, изгледао много озбиљнији, много намрштенији, много зловољнији полемичар но што је у петини био. Факт је. међутим, да је он упадао у књижевне полемике гоњен оним сувишком енергије који га је. раније, гонпо на један, као што се каже, буран живот. II rame he се понајпре моћи објаснити зашто је он тако куражно шпао напред са ввојим мишљењем, казујући га често на један начин у коме је било пркоса п изазивања. IMs

Кад је Недић имао п укуса и духа MH искрености, кад је пмао, дакле, те најлрагоценије особине једног критичара, — питање се може поставити да ли је њему као критичару пшта недостајало 7 Било je речено да му је недостајала књижевно-петоријска ерулпција; замерка једна која је очевидно учињена само у недостатку боље, п на коју је. у осталом, сам Недић одговорио. Баш п да није писао о сувременицима, које је одиста тешко ценитп с једног књижевно-историјеког гледишта, Недићу је књижевно-историјека ерудиција била готово сасвим непотребна за ту мање више пмиреспониетичку критику којом се он бавио. Замерати њему што није имао солидну спрему, рецимо. Г. Решетара, исто је тако неумесно колико и замератп Г. Решетару што не Још

уноси у своје расправе довољно импреспонизма. више Hero ерудпцијом Недић је био оскудан маштом, што се још најбоље по његовом стилу познаје. Његов стил има све оне врлине које му је његов дух и његов карактер могао дати: он је јасан, он је одређен, он је крепак, он је поентиран, али у исто време, због Недићеве оскудице маште, тај етил нема ни течности ни тоилине, ни боје ни хармоније: он је некако сув п без полета. Поред свег свог осећања. језика п поред свих својих спмпатија за виртуозе стила, Недић је најмање у свом стилу вештак. Ако се оставе на страну они срећни изрази којих је тај стил пун и који му дају неку епи-