Srpski književni glasnik

190 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

човек ударен на највеће муке: ја га никада нисам чуо да је пустио јаук. Али, ако се Недић тако мушки држао, то није било се тога што га је његова филозофија била научила стрпљењу. Он се држао мушки ес тога што је том уметнику, том аристократу, том борцу до последњег часа, изгледало и ружно п неотмено и кукавички подати се евоме болу и дрхтати пред смрћу. Као једна личност из Ибеена, он је хтео и да умре „у лепоти“...

9.

Човек с много духа, с много укуса, али MH с много животне снаге, па с тога сувише екепансиван, недовољно повучен у себе сама, и без правог унутрашњег живота, — такав се ето предетавља .Бубомир Недић. Његова фина. осетљивост, његова оштра памет, његова лепа кураж и његов лепи понос чине га једном од најотменијих личностп међу нашим књижевницима. То је био један племић. књижевности какав се скоро неће опет родити.

(OJOBOJLAH JOBAHOBH"Š.