Srpski književni glasnik

122 СРпски Књижевни UJACEMKE. је била сирота учитељица. илп забавиља у великим кућама, п када је била на путу да постане мати, њу немилостиво истераше из куће где је зарађивала. парче хлеба. Када је родила ванбрачно дете, отац се није знао. П ланас се још пита ко је био отац Шанфоров: или бакалин Франсоа Никола пили каноник саборне цркве у Клермону.

Ванбрачно дете уђе као благодејанац у грасенски колеж. Бујне природе, независан, заједљив, духа чила и оштра, он се тешко привикава тужном манастиреком школском животу. Његове духовне способности су врло велике, он добија пет првих награда из реторике, али му школа изгледа као кавез, он нема довољно ваздуха пи простора. Једина му је забава да прави стихове и да поправља стихове својих другова. Најзад, када је почео да веџба своје сатирично перо на рачун педантних професора, како је био без породице и како није ништа плаћао, њега истераше из школе.

Спромах. без пгде ичега н без rane икога, нашао се на улици. Куда сада 7 Као сва младеж његова доба, он је у себи осећао да је позван за књижевни рад: као и еве амбициозне п даровите плебејце онога доба, привлачи га Париз, Париз, варош уживања и почасти, престоница духа п забаве. Без пребијене паре, не познавајући никога, немајући често ни хлеба ни за себе ни за своју мајку, он почиње своју књижевну карперу. Он се лаћа свакога посла којп је могао да га исхрани: за кратко време он је био адвокатски писар. домаћи учитељ, лични секретар, чак и опат једно време. П у највећој беди, он јасно види свој циљ: осећајући своју снагу и вредност, он овако пише једноме пријатељу. „Ви ме видите као пуког спромаха, али знате ли шта ће бити од мене“ Добићу награду од Академије; моји ће комади имати успеха; наћи ћу се у отменом свету и међу великашима које презирем, они ће ме примати у своја лруштва, обогатиће ме, а после тога живећу као филозоф.“ Са таквим надама, он је подносио своју тешку. потребиту младост. Од свију