Srpski književni glasnik

124 СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК.

–

Његова беседа „Књижевник“ mpoza,a Ha AgajeMHJHHOM стечају, „Оду о Вулканима“ одбија мареељска академија: само комедија „Млада Индијанка“ има нешто успеха. После тих више мање слабих радова, он, 1767, штампа јелну дисертацију у прози о „Утинају великих писаца“ и неколико ода о „Истини;“ 1768. добије Академијину награду за расправљање питања: „Колико геније великих људи утиче на њихов век“; „Похвала Молпера“ би награђена 1767, а комедија „'Грговац из Смирне“ задодби велики успех, један од највећих успеха који је Шанфор за живота имао. Тај комад је сатира противу друштвене неједнакости, у емислу филозофеких идеја које су тада гружиле. Већ се осећа. она заједљива духовитост, која се појачана и заоштрена налази у „Макспмама и Миеслима.“ Тргован са робовима жали што је купио једног немачког барона за кога не може да добије ни пребијене паре: исто је тако учинио рђав пазар са три опата, које је био купио на последњем туниском вашару, и које неће нико да купи.

Када се књижевни успех почео јављати, када је ушао у моду по салонима онога доба, п здравље му се поврати. Духовити и омиљени писац постаје паспја лепих п отмених жена онога доба. У главноме, њиховом утицају има да захвали за учестане и велике материјалне успехе који су се почели низатп: он постаје читач Краљева брата грофа д' Артоа, секретар Госпође Јелисавете, сестре Краљеве; он добија награде Академијине једне за другим, на послетку постаје п њен члан, тада, кала је ол четрдесет бесмртника било само петнаест књижевника. Његова трагедија „Мустафа и Зеангир“, на којој је ралпо пуних петнаест година, доживела је прави трпумф: Луј

ХАТ плакао је, Краљица Марија-Антоанета дозва ерећног

писца у своју ложу и прва га обрадова вешћу да му Краљ подарује годишњу пенсију од 1200 ливара.

Он је обасут свима почастима п наградама које је стари поредак могао дати једном плебејцу; он је писац од гласа, обезбеђен, вољен од лепих жена, међу најотме-

|