Srpski književni glasnik

130 СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК.

ворпо је он; штета што ми више није стало да живим“. П онда када је изгледао потпуно излечен, смрг наступи услед једне грешке хируртове у лечењу. Он издану у сиротпњи п без породпце 74 жерминала године П Републике (15. априла. 1794). Ствари и књиге продате му Ha јавној продаји за дуг којп ипак није могао бити исилаћен.

Шатобриан, који га је познавао, овако га црга у својим мемоарима: „Шанфор је борио пепод средњег стаса, мало погурен, бледа лица, болешљиве боје. Његово плаво око, често ладно и склопљено у спокојетву, бацало је муње када би оживело. Мало отворене ноздрве давале су његовој физиономији израз осесљивости и енергије. Глас му је био гибак, са модулацијама које су пратиле покрете његове душе; алп у последње време мога борављења. у Џарпзу, добио је неку рапавост пи оштрину. п'у њему се распознавао раздражен п прек акценат странака. Ја сам се увек чудио како је један човек, који је толико познавао људе, могао тако топло приграитп једну макакву ствар.“

Такав је био човек.

(Наставиће се.)

Јован. СКЕРЛИЋ.