Srpski književni glasnik

138 СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК.

коме се тежи у сваком добром поређењу, у овом иримеру није довољно одржан.

Појамно је сад да ће тај паралелизам бити све теже одржати што поређење буде дуже, проведено кроз више додирних тачака, разгранато у већи број појединости. Ако се томе дода да је у том случају теже очувати и доследност међу појединостима, и да су уопште замке у које писац може упасти (које је овде излишно набрајати) у том елучају многобројније, п још и врло разно-

врене — видеће се како је тешко добро извести неку алегорију : — јер алегорија, као што је познато, није ништа

друго до поређење, формално тачније: метафора, продужена до воље, врло разграната, и доследно проведена кроз своје многобројне појединости. Отуда је онај раније поменути реторичар могао рећи да је алегорија врло мучна врста композиције, и да се за њу тражи дар од природе. П отуда врло дуге алегорије, као „Поклоников пут“ п „Гуливерова. путовања“, и кад су од тако великих вештака у том послу као што су Буњан и Свифт — нису у том погледу никад беспрекорне.

Међутим, без поређења „Вође“ са великим делима која споменусмо, у „Bobu“ Je паралелизам буквалног II алегоричног значења одлично изведен и међусобна доследност појединости исто тако очувана. Обе „жице“ које се провлаче кроз ову алегорију, она на површини п она дубља, иду стално и потпуно паралелно; а безбројни огранци у које се оне рачвају и цепкају полазе увек са својих основица, не секући се никад међу собом. По другим својим особинама једне добре алегорије као што су: новина, јасност, живописност, занимљивост — „Вођа“ иде у врло добре алегорије свога рода и обима; по овој последњој он иде међу одличне. То би сад требало показати у појединостима, у подробној анализи. На жалост, то овде, у том облику, није могуће; ми смо видели како су. те анализе опширне п покрај сувог и местимице стенографеког начина излагања у овој расправи; а ова би анализа морала испасти још опширнија но ра-