Srpski književni glasnik

ТРП ПРичеЕ РАДОЈА М. ДОМАНОВИЋА. 159

није. Али има један други, обилазан начин којим се могу послужити да у појединостима илуструјем то одржавање паралелизма и доследности међу деловима једне алегорије. Ја ћу на другом једном, много краћем, али ипак разгранатом поређењу, извести такву анализу, и на тај начин показати како би је требало извести и на „Вођи“. датим ће бити довољно указати, примера ради, ва неколике главније тачке у причи; читалац ће после лако довршити анализу у појединостима.

За пример ћу узети Пелијево! поређење о природи својине. Оно је сразмерно кратко, и у псто време разгранато, HI има ту добру страну што су у њему исказана оба паралелна члана поређења: и слика, и ствар која се њоме илуструје. Оно гласи:

„Кад бисте на некој њиви видели јато голубова; и видели да (место да сваки од њих кљује зрна која хоће п где хоће, узимајући само онолико колико му , треба, не више) деведесет и девет њих збирају све што су покупили — на једну гомилу; да задржавају за себе само плеву и отпатке; да чувају ту гомилу за једнога, и то најслабијега, можда најгорега голуба у целом јату: да седе унаоколо, и посматрају, целе зиме, како тај један гомилу кљује, растура, п упропашћује: па онда, кад који голуб, смелији или гладнији од осталих, дирне у које зрно из гомиле, да сви остали полете на њега и рашчупају га на комаде; кад бисте то видели, ви бисте видели само оно што се сваки дан чини и што је примљено међу људима. Међу људима, ви видите да деведесет пи девет кулуче п трудно сабирају гомилу излишних ствари за једнога (и то често опет најслабијега пи најгорега у целом друштву, дете, жену. бесомучника, или блесана); да добијају за себе за све то време само нешто мало, и то оно што је најгоре од намирница које производи њихов властити труд; да мирно посматрају како се плод свега њиховог рада расипа или уништава; п кад јелан од њих узме или дирне неки делић из гомиле, да се евп остали. удруже против њега и обесе га за крађу.“ —

i Pale: