Srpski književni glasnik

140 СРПСКИ КњижеЕВНИ ГлАСНИК.

Потпуна критичка анализа овог поређења дала би ову оцену:

1. Поређење је у својој целини врло јако, п врло вешто изведено. Свака је појединост импресивна, градација је одлично изведена, а сетилистичка редакција (у ширем смислу прве речи) беспрекорна је. — Појединости, даље, којима се мисао истиче, тако су подешене да утисак појачавају до највишег степена; скоро је увек узет крајњи случај („деведесет и девет“, „само илеву и отпатке“, „целе зиме“, „дирнуо (у које зрно)“, „најелабији и најгори у целом друштву“, „обесе за крађу“, и тако даље). — Најзад, слика која је узета за поређење, пријатна је, а појединости њене живоппено су пробране п истакнуте ( „њива“, „голубови који по њој кљуцају овде онде“, „плева растурена по тлима“, „жито на гомили“, „голубови у широком кругу око гомиле, по којој један голуб 'ам чепрка“). — Што се тиче паралелизма п склада међу појединостима — паралелизам је између прве и друге половине поређења одржан најбрижљивије; ваља само упоредити један по један паралелне чланове прве и друге половине. А склад међу појединостима писац се трудио да одржи што је тачније било могуће: „голубови“, „јато“, „жито“, „зрно“, „плева“, „растура“, „рашчунају“, — у другој половини: „људи“, „друштво“, „намирнице“, „делић“, „оно што је најгоре“, „расипа“, „обесе за крађу“ — све су то појединости које се, у првој и другој половини, не само паралелно поклапају, но су још п међу собом у најбољем складу; свака је од њих у својој групи истога рода с осталима, и ниједна није у опреци е другом. Али, —

2. И паралелизам и склад међу појединостима добивени су само помоћу јелне нетачне, неистините слике која је узета за поређење, и очувани су само са савршено неоправданом претпоставком да голубови могу радити све што им писац приписује. Међутим, јасно је да је већина радња које су им у поређењу приписане, у опреци се њиховим правим навикама: нити деведесет IL