Srpski književni glasnik

ТРИ Приче РАДОЈА M. ДОМАНОВИЋА. 141

девет њих раде за једнога, нити је кадгод ко видео голубове да скупљају своју храну на једну гомилу, да остављају зрна а узимају само плеву и отпатке. нити им је обичај да седе унаоколо као дивљаци на сликама из афричких путописа, нарочито не: „целе зиме.“ Најзад, сасвим рамље оно „најслабијег, можда најгорег голуба“, што је метнуто само ради паралелизма се појединошћу из друге половине: „најслабијег п најгорег у целом друштву“. дагледајући боље, нашло би се још и то да и покрај све вештине пишчеве, и с поменутом неоправданом претпоставком, склад међу појединостима можда није стално очуван: „жито на њиви“ и „целе зиме“ не иду заједно. Осим свега, поређење, као такво, није тачно, и представља погрешно праву природу својине; ни по свом пореклу, ни по начину како се даље етиче, ни по подели п опредељењу њену, својина није таква каква је представљена у овом поређењу. Пели је, наравно, поређењем хтео само да реторски јако представи неправедну поделу добара међу људима, и успео је у томе; али се критичког гледишта, поређење је погрешно.

Таква би била потпуна, али приближно потпуна анализа Пелијевог поређења.

Такву би анализу требало извести Ha „Bobu“, u извести је, као у овој анализи поређења Пелијева у свима. правиима. Онда бисмо видели, не сумарно као горе, но појединост по појединост, како је слика узета за поређење у „Вођи“ и лепа п тачна, и како је вешто, логично п занимљиво разграната у значајне, живе, или јаке појединости. Ми то овде не можемо учинити. „Вођа“. је алегорија од петнаест страна, а не поређење од петнаест редп. Ми не можемо ту анализу извести у појединостима чак ни за паралелизам п склад појединости, који нас у овом тренутку посебице занимају, — из петог раз лога. Остављајући, дакле, читаоцу да општу анализу у овде обележеном правцу сам изврши, а ову другу, посебну, да доврши у појединостима, ми ћемо само као индикацију за подробнију анализу истаћи у причи главније