Srpski književni glasnik

142 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

појединости, — као неколике примере за лепо изведен паралелизам и добро очувану доследност међу појединостима. Алегорије се могу често тумачити па више, и ако међу собом сродних начина. Тако би и „Вођа“ могао можда да се тумачи као слика неког несрећног прелузећа уопште. које је старешина који му је на челу рђаво водио. Посебице, могао би представљати какав .Пеход“ налик на несрећне покушаје соцпалистичких насеобина у Америци и другде; или путовање у какву Утопију; или Jom m историју неке политичке странке коју је њен вођа рђаво предводио. Претпостављајући с највшпе вероватноће да је ово последње случај, п држећи се подаTaka Koje нам пружа сама прича, узмимо да, је писац у својој алегоричној причи хтео да представи неку земљу која је у једном тренутку своје историје под рђавим владама дочекала врло мучне дане; — да се тада у тој земљи организовала. једна велика п снажна народна странка. која је обухватала огромну већину, рецимо пет шестина целога народа, -— и покушала да у друкчијој политици потражи излаза из неподноснога. положаја у којп је земља била запала; да је та етранка пзабрала за вођу човека страног, и ако блиског порекла; да је тај човек (да се пи ту приче држимо) по личном опису, био мрка лица OOрасла у бради; да је по својим способностима био потпуно неподобап за посао којп му је био поверен, без велике памети, властољубив и славољубив; да је, на несрећу, пмао ту врлину да буде миран и ћутљив, тако да је цео свет држао да је мудар и јак; да му је цела странка била необично, дирљиво одана; да ником није било слободно рећи што против њега од његових доглавника; да тип доглавници његови нису вођу позивали на одговор за његове погрешке, било што у мучним приликама. нису хтели да праве нове тешкоће, било што ни сами нису боље видели од њега; да су под таквим знамењем почели да воде политику; да су је под истим знамењем наставили, и настављали годинама; да су многи, гре-