Srpski književni glasnik

ТРИ ПРИЧЕ РАДОЈА М. ДОМАНОВИЋА. 145

гле хоће. У осталом, његове приче ове врете на жалост су стално отворене рубрике.

О складу међу појединостима, који ће читалац по примеру с Пелијевим поређењем сам проверити, додаћу само ово. Он је исто тако срећно одржан као и паралелизам. Почев од дивно припремљене слепоће и свих појединости које се за њу везују. па до последњих појединости нелокупнога. путовања, све су у најбољем сладу међу собом, све се наслањају једна на другу, све су најдоследније изведене. Ја ћу овде, примера ради, обратити пажњу само на две ситне појединости у причи, две које би читалац иначе можда превидео. У почетку путовања ппсац, причајући како је народ морао путовати уз мршаву храну, додаје: „Дао Бог још летње време, те се бар гдегде нађе која воћка.“ На крају путовања, читалац се сећа оног патетичног описа: „Јееењи ветар страховито хучи планином... итд.“ Тако су доследно изведене, тако се међу собом слажу, све појединости у причи. —

Такве су, подробно аналисане, уметничке особине „Вође“. Благодарећи њима, он је најсавршенија од ове три приче, одлична сатира, п једна од врло срећних алегорија овога рода.

После овога, ја бих имао и мало и много да кажем. () самим причама, о њиховој вредности и о састојцима који је чине, речено је скоро све што се имало рећи. О писцу и о понеким жељама његових читалаца имало би, напротив, још доста да се говори. Како би се те жеље и размишљања. која се за њих везују у многом тицала и других наших писаца, то би био разлог више да их овим поводом изложимо. Али томе није место у овом чланку, коме је био задатак да да „систематичну књижевно-критичку анализу пишчевог дара показаног у овим алегоричним сатирама, с теоријским објашњењем онога што је у њима значајно или занимљиво;“ практични мигови пекључени су самим планом чланка. Ипак, како се ми за Г. Домановића интересујемо, и како није прилика

10