Srpski književni glasnik

146 СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК.

да ћемо скоро опет говорити о њему, нека је у две три речи наговештено шта би му се у том, правцу још могло рећи.

Пре свега, не треба да еметне с ума да су ове три добре приче, као што смо рекли одмах у почетку — малене ствари, п у малом броју, и да се ни у ком случају не могу поредити са замашнијим, већим делима, рађеним с више прегнућа, уз већи напор уображења, на широј п дубљој подлози. Потанко аналисане као што су овде биле, оне се, као и читаоцу, могу и њему учинити врло крупне ствари; „има један поуздан начин да комарца представите као слона; треба само потанко описати еваки његов делић“. Али после довршене анализе и удаљеног микроскопа, пошто их прегледамо у целини, ми ћемо а тако треба п он да учини — опазити њихове праве размере. „Данга“ и „Вођа“ су две одличне сатпричне приче: то је неоспорно, и то је доста; али су ипак само то: две нису двадесет, а прича, изузимајући ретких, врло ретких случајева, није велико дело; политичка сатпрична прича мање но остале. За ону вреоку хвалу, За којом бих ја желео да теже сви наши даровити. писци, Ti која није недомашна, потребни су виши циљеви и знатно више стрела у тобоцу. Г. Домановић би требао да диже очи до Свифта, макар само зато да види колико га одстојање раздваја од њега.

Тим циљевима се, даље, не долази без велике културе, оне дубоке, широке, отмене културе, без које, и поред дара, нема вишега човека ни великога писца. Она једина нодхрањује оригиналност, и даје делима опсег и дубину, трајну вредност, и оно отмено савршенство облика, које није спољашња ствар, но је одсев отмене душе уметникове. Она расцветава фантазију и оштри дух Аристофанов и Лукианов, она производи обиље и шаренило, и на све стране шири обим измишљања Раблеовог; она луби и поставља дубоке темеље који се под Свифтовим п Волтеровим делима осећају. Површно изгледа код Свифта еликање лилипутеких кепеца и бробдингнашких упнова,