Srpski književni glasnik

ТРП Приче РАДОЈА М. ДОомАНОВИиЋА 147 али се под њим крије једна од најдубљих и вечитих истина о човеку и његову положају у свету. За том културом, без које „читаоцу с већим захтевима, читаоцу претањеном, ни једно дело не може бити сасвим драго“, треба поћи на пут, — и стићи докле дар и прилике могу ла понесу...

Треће на што би Г. Домановићу требало обратити пажњу, то је да бар у границама свога дара и своје вештпне не допушта да му се промакне оно што је у његовој власти да отклони. Ми смо видели у „Краљевићу Марку“ (а тако је и у осталим његовим причама) да се он често задовољава првом мишљу која му падне на памет. Аљкавост, или тренутна тромост, нагоне га, те остави оно што би могао заменити бољим. Свако је етварање гитање у вис и подешавање ирема ицљу; свако је стварање тражење енажног и потиуног израза својој мисли или визији. Тај снажни и потпуни израз увек постоји; ко га тражи, а пма дара, наћи ће га; али we лабаво тражећи, не импровизујући. Задовољавајући се покојипут. првом мишљу која му падне на памет, не прибирајући се, Г. Домановић чини велику штету самоме себи. „Данга“ nm „Boba“ cy одличне ствари, али Г. Домановић треба да пази да не остане пшеац .Данге“ и „Вође.“ |

Богдан Поповић.

10"