Srpski književni glasnik

ПозоРИШНИ ПРЕГЛЕД. 149 мишља. на самоубиство. Њега ништа не предсказује ни у карактеру Минином, ни у догађајима што се дешавају око ње, ни у мерилу и начину којим их писац узима пре овог виолентног решења.

Мина Маракова је била напуштено и занемарено девојче једне матере која није волела свога мужа, и која нема много љубави за своју кћер. У својим шипаричким годинама она је нашла начина да учини погрешку са човеком са улице кога нико од њених није познавао. С том појединошћу, не остајемо необавештени о њеним наравима у шеснаестој години. У чему јој је живот прошао после тога, до нове љубави са Стањом Хошеком, писац наговештава узгред, не рачунајући много са седам година своје необичне јунакиње коју ће саранити првога дана по уласку у драму, исто тако мало знану п објашњену. Је ли то било седам година рачуна и измирења са савешћу, како то она избачена чела п хладно расправља у једној својој обилазној исповести, или, једним простијим и разговетнијим питањем, је ли у том времену покајања извршепа каква промена њених нарави из шеснаесте године7

Од када је видимо у драми, у њеној двадесет трећој години, ми не бисмо умели више рећи ни о њеној откривеној савести. ни о њеном васпитаном темпераменту. Она. говори о своме греху са јелном окорном и сујетном смелопћу, расправљајући врло хладно и претенциозно о својој невиности, и затим, са страсним јецањем пада на колена, пуна Магдаленине скрушеногти, да измоли опроштај кога њен понос не прима, и коме ће она предпоставити смрт. Она је пуна мазне нежности, окореле сујете, разузданих страсти, и врло претенциозних рђавих рефлексија. Пуну годину дана она није нашла одважности у своме девојачком стиду да исповеди свој грех драгану кога воли, али, после седам година чистилишта и новог живота, у сусрету са својим заводником из младости кога не може да види, она није заборавила један фамилијаран тон, у коме није толико трагичности, гнева