Srpski književni glasnik
ЖЕНИДБА ПЕРЕ КАРАНТАНА. 165
газда никако било није, него, пред ћефенцима, сјелила два рашчерупана пи изгребана дерана п пграла се у новце... :
Је ли ово иједно Марка Голића дућан“ — запита Јефтан.
— Јок. — одговорп један деран, не одвајајући погледа од новаца. -- Ово су дућани Бошка Главаша и Алексе Капетанчића... Ми смо им момци...
— А. јесу ли они овђе7 — запита Јефтан, радостан, што је ипак нашао познаничке дућане.
Јок! — одговори деран и млатну по глави друга јер му је потајно хтио украети грош. — Отишли су да
читају...
П лерани опет ударише у играње. Помијешаше новце у капу и почеше трести њоме... Јефтан само слегну раменима пи крену даље...
— А 'куд сте ви кренули7 — запита Марко, изненада искренувши преда њих, као да га је неко из рукава истресао... Сви ахнуше и радосно му пружише руке.
— Тражимо тебе, — избаци Перо. Марко се осмјехну и показа на свијет око себе. — Сад 'сам у послу! Сад не могу! — рече. —/'А
вечерас ћу дсћ' по вас, да вас водим кући... Сазво сам на сипјело неколико пријатеља...
П остави их и отрча даље. А они наставише пут... Наставише и даље загледање у дућане и оне грбаве куће, што им се прилијепиле за леђа. Чак загледаше п у једну „кахву“. више које је била исписана таблица ћирилицом, прво за Србе, са натписом Турска калва, а затим и за Швабе, са натписом Тиркише кафе.
—- Да попијемо по једну кахву, — рече Јефтан друговима.
— Да попијемо...
П свратише се.
„Кахва“ ниска, малена, чађава. У једном ћошку, на онискоме огњишту, гори ватра, и кахвеџија, сузећи од лима, подстиче је и пуше у њу. Мало даље, прислоњена