Srpski književni glasnik

ЖЕНИДБА ПЕРЕ КАРАНТАНА. 167

Само су лагано ишли, једнако гледајући напријед: када ће угледати тај славни дим...

— Ама кад ће2 — запиташе љутито хамала, пошто су шили више од половине сата.

— Сад, сад. — одговори он.

П опет наставише пут. Кроз некакве кривудаве улице верали су се и, на два мјеста прескакали. потоке, прпближујући се једној узбрдици.. Узбрдица је изгледала као самим крупним шљунком засута и, само при врху, видјети се могла као нека пећина, заклоњена густом тиJOBHHOM. — Ено, — рече им хамал. — Одовлен се не може добро виђети, кад се горје пспењете, виђећете чула свакаква ! ...

П пропусти их да прођу, а он се врну натраг... Сад настаде пентрање уза шљунак... Ми већ знамо, да ни једно пентрање није лако, али, допуетиће, да је уза шљунак најтеже... Муке су то!... Иде човјек и непрестано иде, хуче ип зноји се, а увијек на једноме мјесту. Коракне неколико корачаји, а шљунак зазвечи и почне да се пузе пепод нога и да га вуче за собом!.. Ипак, наши путници, прегли су јуначки да све патње савладају и кренули се напријед... На некијем мјестима пузали су п ишли четвероношке, али се нијесу хтјели врнути... И како би се вратили сада, кад су готово на циљу 2... А није шала видјети пару из уста Краљевића Марка!

JOBO први дочепа се тиловине. Објема рукама дохвати се за њу и одахну мало. Затим пружи руку њима двојици и извуче их. И сви почеше дахтати п рукавима отпрати зној са лица, погледајући се мученички, као да су извршили Бог зна какав подвиг.

— Ко ће сада, кроз тиловину, пред пиесћину7 — заишта Перо...

— Хајде ти! — осијече Јефтан. — Tu cu младожења, ти треба да сп први!..

Перо се прекрети, дозва Бога у помоћ и коракну...