Srpski književni glasnik

ЖЕНИДБА ПЕРЕ КАРАНГАНА. 169

образи се пламе, а низ бијелих, чистих зуба, указује се сваки час.

Пери стаде намет, кад је угледа... Загледа јој се у лице и, сам не знајући како, сједе близу ње... Осталц посједаше око кола. Јово се примаче једној плавојии, а Јефтан некакву мрку, стаситу момку, који, готово, ништа говорио није, него само пушио.

— Сад да се веселимо! — кликну Марко. — Одавно сам вам жељан овога !... Точите вино, па да ми се пије и пјева!

ИП пскапи чашу.

— Пјевајте! — викну. — Пјевајте, нек се махала разлијеже!...

Црнка затресе оном косом, забаци је п враголасто поглела око себе.

И пусти глас:

15. снијег паде, друми западоте, Драги драгој доћи не могаше, Драги драгој сптну књигу пише: Пошаљи ми душу у памуку, Црне очи у везен — јаглуку...

— Та — ако! — отегну Марко и подвриену.

— "Та — ако! подвикну и Перо. И једва се задржа да и Црнку не уштине, као што је прије есвирачице штипао.

— Е — еј. — узлахну Марко. —» Сад ми пада на памет, како сам некад ашиков о... Онога нема више!.. Узмем пуру на крило, па ми пјева, а залијевам је вином, да пјесма не пресахне.. Еј лијепи дани !

Јефтан. од узбуђења, скочи са свога мјеста и, прекретивиш ноге, сједе пред Прнку. Очију с ње не скидаше... И као ла је знао, да ће тиме наљутити Перу... Јер Перо није могао остати хлалан; није могао да не зажали на њега и да дубоко не уздахне.

— А што ти уздишеш, момче7 — запита Црнка, окренувши му се.

Перо тужно заврти главом.

— Не знам ни ја, — рече. Ја вазда уздишем...