Srpski književni glasnik

176 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

Нема. га. Сутра дан доносе листови да јучерашња вест о доласку Хоријевом није петинита.

Једног дана изишао сам на станицу, где стаје једна страна лађа.

Приспе лађа п почеше излазити путници. Ја се не: што заговорио с једним познаником, док од једном маса света се пови ка лађи тако силно да ме у мало један што се затрчао не обори.

— Шта је тог

— Ко је стадоше многи један другог запиткпвати.

— Он! одговарају.

— Хорије

— Јест, дошао !

— Где је, камо га ! жубори маса п настаде гурање, тискање, пропињање, зверање, свађа. Сваки хоће да приђе ближе.

Заиста, приметим једног странца, којџ је молпо п запомагао да га пусте, јор пма журна посла. Једва човек говори, стење управо, притиснут п згњечен радозналом светпном.

Полицајци су одмах разумели своју праву дужност и одјурише да о доласку његовом известе министра председника, остале чланове владе, председника општине, главара цркве, и остале великодостојнике земаљске.

И за мало, а у масп се зачуше гласови:

— Министри, мпнистри!

И министри се доиста појавише са евима великодостојницима. земље Страдије. Сви у свечаном руху, са свима. лентама и силним орденпма (а све не носе у редовним приликама, већ по неколико само). Маса се расклони на две стране, и тако странац остаде сам у средини, с једне стране, а с друге се стране појавише министри идући му у сусрет.

Министри се зауставише на пристојној даљини, скилоше капе и приклонише се до земље, То исто уради и маса. Он изгледаше нешто збуњен, преплашен, а у пето.