Srpski književni glasnik

17 СРПСКИ Књижевни. ГЛАСНИК. фане и храмови и канцеларије, све се испразнило, све је живо изишло да суделује у том епохалном дочеку великог странца. Чак ни болесници не пзостадоше; и они су изнети из станова да виде ту ретку свечаност, а из болница. све болеснике изнели на носплима; па п њима чисто секнула бољка; лакше им кад помисле на срећу евоје миле отаџбине: п деца на сиси изнета, и она не илачу, већ упиљила своје очице у великог странца, као да осећају да се та срећа за њих спрема.

Док стигоше до куће министра председника, већ ii вече паде. Странца више унеше него што та уведоше у кућу, уђоше сви министри п великодостојници, а маса остаде да пиљи радознало у прозоре, ил просто да блене у кућу.

Сутра дан почеше да стижу депутације из народа да поздраве великог странца, а већ још у зору прел кућу минпетра председника. докгрцкаше лагано тешко натоварена кола разних одликовања за врлог странца.

Странац је, разуме се, одмах изабран за почасног председника. министарства, за почасног председника општине, Академије наука, п свију могућих хуманих друштава и удружења у Страдији, а њих има сијасет; па чак и друштво за оснивање друштава. Све га вароши изабраше за свог почасног члана, сви га еснафи признадоше за добротвора, а један пук војске у почаст његову прозва се „Силни пук Хоријев.“

Сви листови га поздравише дугим чланцима, многи донеше његову слику. Многи чиновници беху у почаст тога лана унапређени, многи полицајци и одликовани и унапређени, многа нова надлештва отворена и нови чиновници. постављени.

Већ два дана како траје бурно весеље по целом гралу. Свира музика, звоне звона, пуцају прангије, брује песме, расипа се пиће.

Трећег дана министри, п ако мамурни од весеља, морадоше жртвовати и одмор тела евог за срећу земље