Srpski književni glasnik

180) СРПСКИ КњижеЕВНИ ГлАСНИК.

био протеран из Страдије, тајно, а после три дана владини листови донеше белешке:

„Влада енергично ради на остварењу новог зајма и сви су изгледи да ћемо још до краја овог месеца примити један део новаца.“

Свет ce мало распитивао о Хорију, па престаде, а за тим опет све по старом.

Кад сам узео размишљати о овом последњем догађају необично ми се допалаше општа хармонија у Страдији. Не само што су министри симпатични пи ваљани, већ сам приметио да је и главар цркве уман и духовит човек. Ко би се могао у згодном тренутку, управо у најсудбоноснијем тренутку, кал се решава судбина земље, сетити да запева побожне песме над куфером оног пекмезара, п да тиме моћно помогне трудољубивој влади у великим подвизима. Код тако сложног рада мора бити среће.

Одмах се решим да првом приликом одем мудром оцу. главару цркве, те да пзблаже познам тог великог Страђанина.

РАДОЈЕ М. Домановић.