Srpski književni glasnik

186 СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК.

која је њихово дете мало час ишчезло. Најзад се човек покрену, учини један. полу-круг, кашљуцну два пли три пута са врло храбрим изгледом, и када му је глас постао најзад сигуран:

— Хајде, мајко, на пут! рече он гласно и врло весело. При томе он нас поздрави и узеде своју жену под руку... Ја сам их пратио погледом до савијутка пута. Отац је изгледао врло љут. Он. је млатарао котарицом очајним покретима. Мајка је изгледала мирнија.

Она је ишла поред њега, оборене главе, са отпуштеним рукама. Али с времена на време, на њеним уским раменима, видео сам како се шал грчевито тресе.

Алфонс Доде.

(Превео с француског Е.)