Srpski književni glasnik
Preuzimanje:
Prikaz u BnLViewer-u
ДУБРОВАЧКО ВЕЧЕ.
Дочитавши лепу и дугу поему,
Подиже се песник кроз раскошни блесак: Кроз дворану дотле свечану и нему, Захори се вика, клицање, и плесак.
У чипкама, с мачем, и се власуљом дугом, Млад и лепи песник стајао је тако.
На лицу му радост помешана ес тугом ИП лепе је очи кретао полако:
Свуда виђе радост, раздраганост, срећу, Свуд одушевљење! — Само једна дама, Блиједа и нема, са косом у цвећу,
Ко статуа туге, стајала је сама.
Опази је сетно песниково око,
Њену тајну сузу п уснице неме: И тад пистом виде јаено и дубоко Божанствени успех његове поеме.
Ј. ДУЧИЋ.