Srpski književni glasnik

СТАРЕ СРИСКЕ ПГ РАМПАРИЈЕ. 199

ова штампарија није никаква нова, већ ранија штампарија Андрије Торезанског. Докази су му за то једнакост вињета за пницијале које су употребљене у Октоиху, са вињетама у издањима Николе Жансона, од кога је, као што је горе речено. Андрија Торезански и купио штампарију.! Из ових разлога, и због тога што се о штампарији Торезанског ништа више доцније не чује. ја сам готов да верујем у тачност поставке г. Ј. Томића: „да је Торезанисова штампарија ћирилска у другој (првој“) половини 1495 год. прешла у руке Црнојевићеве.“

Горе је речено да је псалтир штампан на Цетињу, а за Октоих се ништа не велп где. Већина научника или

и латинска ж и р, од којих је прво укотребљено као ћирилеко и, друго као у, а треће као р. Израда првога, и, савршенија је од осталих слова и потпуно одговара тада употребљаваном е у грчким речима, јер док су сва друга слова без разлике резана оштро, ово је гипко и одговара кроју латинских елова. Оно је, дакле, просто изливено према грчком с), јер док је тако као мало, кад је потреба захтевала употребити га у почетку реченице, резано је нарочито за ту прилику, те је грубље и види се да је дело много мање вешта мајстора него је био творац малога W. Слово у одговара крупном куреивном латинском слову TF (MEC) у тадашњим књигама млетачког порекла. Слово пак ј најинтересније ie. Њега има тројаког: једно је карактера обичног ћирилског (р), док су друга два, којих ређе има, кроја чисто латинског р чија лепо изведена облина необично убеђује о несрпеком пореклу. Али сем ових слова има још неких као што је по који пут слово с, да у себи имају више гипкости, која не одговара осталим ћирилеким словима у Октоиху и у Пеалтиру, тако да кројем својим показују општу позајмицу, те је потпуна могућност да је Црнојевића штампарија донесена мз Млетака.“ Глас 1Х, 84. О облику слова пространо говори и ВБ. Јагић у расправи Der Erste Cetinjer Kirchendruck vom Jahre 1494. Wien 1894.

! „Hy na oHa — Цетињека штампарија — има везе са ранијом ћирилеком штампаријом Торезанисовом, најбољи су доказ вињете за иницијале,“ употребљене у Октоиху штампаном 1493,—94. год... Вињета, каквих има у Црнојевићеву ПЏеалтиру, има и у књигама штампаним у Жансоновој штампарији у времену од 1470—1478, које сам имао при руци на поематрању у библиотеци Св. Марка у Мледима. Види репродукцију у делу Атте а знитра in Venezia, 1395, стр. 49—59, 64—66, 71—178, #6—1192, 114, 117—11% за поређење се онима из Псалтира од 1493 —94.“ „Глас“ 1Х, 85 нота.