Srpski književni glasnik

20) СРпски Књижевни ГлАСНИК.

материјом, самоодрицање, умртвљавање свију људских страсги., ПИ ако првим делом његова живота влада епикурска идеја, у свакодневном смислу речи, други део његова живота, после кидања са светом, његова љубав према самоћи, његово добровољно спротовање. његов готово диогенски живот, нарочито смрт његова, очевидно су надахнути етоичком мишљу. Сенека, за кога су ипеци тога лоба тако мало марили — Та Метри је писао једног Дити-Сенеку — његов је омиљени писац. Последње речи његове, после покушаја самоубиства, достојне су великих римеких стопка из црних дана Царства: „Најзал. сетих. се Сенеке, и у част Сенеке ја сам хтео да отворим себи вене; али, он је био богат; он је пмао све по. својој жељи, топло купатило, све угодности. Али ја сам пуки. спромах, ја немам ништа од свега тога. Ја сам нанео себи страховито зло, и ево ме јоште. Алп тане мп је у глави, и то је главно. Мало раније, мало доцније, то је све.“

Та двојност п цротивуречност очевидна је у моралу Шанфоровом, п она не само да му не штети, но га чини још снажнијим 'и човечнијим. Живот се прелива противречностима, и Шанфор врло добро зна да оно што чини есенцију живота то је вечита промена, вечита противречност, вечито мирење најоштријих супротности. II kao у свима вишим интелигенцијама, живот се у Шанфорову рефлектује у свему богатетву својих многобројних изгледа. Но, што је најглавније, супротност између та два, привидно непомирљива учења, спикуризма п стоицизма, није тако одсечна и апсолутна, она је више вербална но реална. У старо доба Епикур, се у много тачака слагао са беноном; Сенека, и ако добар стопк, тако рећи одрањен је Енпкуром, диви му се п наводи га сваки час; Марко: Аурелије, најлепша слава стоинизма, узео је Епикура за узор п у Атини је основао катедру епикуризма. Најзад, Спинозина. филозофија доказала је ла није немогућно зближење и спајање та два система. Али нарочито код матерпалистичких француских филозофа ХУШ века, то се