Srpski književni glasnik

ЈЕЛАН· МОРАЛИСТ ИЗ ХУШ ВЕКА. 207

И његова бритка критика у главноме је уперена противу целога друштва. Добрим делом, он је ђак Русоа: верује у друштвени уговор. држи да су људи у ропству што су се одрекли евојих права, да је човек од природе лобар, да га друштво квари, и да цела. цивилизација није ништа друго до поступно падање анђела“ који је био човек. „Друштво није као. што се обично мисли развијање природе, но њено распадање и њено поступно претапање“. Како да не влада зло у свету када су двадесет и пет милиона људи потчињени једном једином, седам ' стотина хиљада људи збилп се на простору од две квадратне миље Шта је друштво“ „Ја сам видео у свету само ручкове без варења, вечере без уживања, разговоре без поверења, везе без. пријатељства, нспавања без љубави“. „Човек не: може да живи у друштву када доба страсти прође. Оно се даје еносити само у лоба када се човек служи својим стомаком да се забавља, а својом особом да убије време“. Како! да човек живи у друштву где, поред пријатеља који га воле, има. пријатеља који не воде рачуна о њему, чак и пријатеља који га мрзе, у друштву где је „поштен човек један варпетет људске врете“, где еломљени, пригњечени, пзрањављени, приморани. сте да парализујете извесне, и то најбоље стране · ваше. душе! То бежање од друштва, та мржња на свет карактеристична је црта“ онога доба. Госпођа ди Дефан, једна од најумнијих жена онога доба, писала је: „Јуче сам се ливила многобројном друштву које. је било код мене; људи и жене изгледали “су мп као машине са опругама, које иду, долазе, говоре, смеју се, не мислећи, He размишљајући, He осећајући. Сваки је играо своју улогу из навике, а ја сам била потонула у најирње мисли“. А те „црне мисли“ биле су оваке: „Постоји само једна несрећа, а та је: бити рођен... Не знам зашто! је Диоген тражио човека: ништа му се боље није могло десити но да га не нађе...“ Из тога осећаја :долазила је потреба за усамљеношћу, за миром, за повлачењем у. себе и бежањем у, природу. далеко. од тога