Srpski književni glasnik

ПЕДЕСЕТОГОДИШЊИЦА ТолстоЈеЕВЕ КњИЖ. ДЕЛАТНОСТИ. 211

То беше епоха препорода уметносне књижевности после перпода тренутног застоја, који беше наступио кад прекиле своју делатност моћни триумвират — Пушкин, „Ђермонтов, Гогољ. И наједаред, посред те сјајне плејаде писаца, који би могли послужити на част и славу ма којој европској књижевности, јави се наједаред, неслућено п неочекивано, без икаквих бојажљивих књижевних покушаја. без сваке професионалне припреме, нсв писац са савршено готовим, дубоко уметничким производом.

То беше Лав Николајевић Толстој, тада млад артиљеријеки официр, данас — „велики писац земље руске“,“ несравњени уметник, у целом свету признати геније.

Поред сјајних мајстора у белетристици, поред прослављених књижевника, Толстој не' беше, у самој ствари, ни „мајстором“, ни „литератом.“ Према згодном, сликовитом изразу Тургењевљовом, производи 'Толстојеви He „воњају на литературу,“ јер од сваког његовог пропзвода пирка свеж дах истинског живота, ухваћеног и утиснутог у сјајне и колоритне слике. У његовим ћете производима наћи врло мало „литературног стила ;“ крај свег оног дивовског упорества, којим овај писац обделава своја дела, крај све сплесије пеправака, којима су претрпани сви његови коректурни табаци, — снагу и моћ његових творевина ипак не сачињава оно што се зове литературним стилом. Затворен у низове једноликих црних штампаних редова, бије живот у њима, отимајући се на слободу. као птица из крлетке. Толстој није писао из неке занатске наклоности према „литератури“, нити из потребе, ни жеље да прибави славу; чак ни из потребе да постане вођом јавног мишљења или пророком; он је приступао стварању само тада, кад би се у њему нагомилала залиха животних опажања, када би га творачки дух који би се периодеки купио у његовом творачком организму неодољиво гурао ка столу п перу, п захтевао да

“ Тако је назвао Гургењев Толетоја, находећи се на самртној о етељи. — Прев.