Srpski književni glasnik

219 СРпски Књижевни ГЛАСНИК. се на хартији притврди оно, што је узбуђивало његов ум и његово срце.

Испунивши тај неодољиви захтев духа, он би брзо напуштао литературу п враћао би се животу, загњурив се у њ до преко главе, еве донде, док се опет не би растолегнуо нов поклич генија.

Непосредно за „Детињетвом“, „Дечаштвом“, п „Младошћу“ — том јединственом трилогијом светле зоре човечјега живота, која сијаше дубоком проникнутошћу у психолошке дубљиве живота, јавише се приповетке сасвим другога састава п начина —: „Јуриш“ „Сеча шуме“, п „Козаци“, п знатне севастопољске приче: „Севастопољ у децембру 1854 год.“, „Севастопољ у мају 1855 год.“ и „Севастопољ у августу 1855 год.“ Прва од тих севастопољских прича појавила се у „Савременику“ п учинила је огроман утисак епском сликом оних незгода M страхога рата, што су их имали да издрже славни бранитељи Севастопоља. Приповетка. је та обратила на себе пажњу цара Николе, који нареди да се чува живот тога аутораофицира. Патнички живот, у ком је Толетој пмао непосредног учешћа, с почетка на Кавказу, учествујући у сударима са урођеницима, затим у лунавској армији у боју под Ољченицима п у опсади Силпстрије и, најзад, под Севастопољем, где је живео на страшном том бастпону и командовао батеријом у битци код Черне и за време јуриша на Малахову анту, — тај петинеки ратнички живот, са свим његовим страхотама и трагедијама нашао је у IbeMy генијалног уметника, који је кадар био својим сликама. учинити силан утисак на руску публику.

Сви ти почетци у литуратури, који долажаху један за другим, јасно казиваху, да је нови писац ступио на уметничко поприште до грла наоружан евојим огромним, искључивим талентом. Судба не обдарује човека баш тако често драгоценим даром — јасно мпелити п правилно радити: јасна је мисао најдрагоценији дар природин, а даровито изражавати ту мисао —- најдрагоценији дар уметности.