Srpski književni glasnik

914 СРПСКИ Књижевни ГлАСНИГ.

поред читаоца, као у живој панорами, пи засењивало очи, п чпето давило евојом величанственошћу и снагом замисли.

Сјајна петоријека IM психолошка анализа, прониспутост у дубљине народне душе, грандиозне слике рата, MO суза дирљиве слике смрти, фини по својој лепоти женеки и народни типови, п оно лушино трептање, које, гао ваздух прониче у све најсићушније нити п саставе ге творевине, и прелази на самог читаоца, потресајући га n узбуђујући, — дали су „Рату и Миру“ сасвим одвојено место посред свих уметничких творевина светске књижевности. |

Почетком седамдесетих година појави се други роман Толетојев — „Ана Карењина“, роман из сувременог жиBOTA, у ком нам је писац дао слику живота, типове п карактере виших редова рускога друштва. „Ана Карењина“ стоји као посредна, спојна карика између два перпода творачке делатности Толстојеве. Радостан, светао, поетичан роман .Бовина са Кити, у ком пма тако много заносно лепих призора, толико уметничких опажених и ухваћених црта, пде напоредо и емењује се на махове мрачним, горким сликама „породичне среће“ Доли п трагикомичног романа Ане са Бронским. С оном пистом снагом, е оним пстим творачким проницањем, с којим је Толетој уметнички решавао псторијска питања епопеје „Рата п Мира“, лаћа. се он у „Ани Карењиној“ решавања вековечног питања љубави, п слика га свестрано. да њ, као што се види, нема тајана у филозофији љубави, као што их није било ни у филозофији исторпских догађаја. Са дивном уметничком лакошћу и окретношћу написан је тај роман! Лица су његова жива, снабдевена месом и крвљу, и мпели су им п дела живи, п нема у њему ни једне не само негачне (зар би се могло о томе и говорити 7), но, тако рећи, ни „литературне“, ма п најмање сачињене, измишљене ноте у читавом роману. Све то живи, дише, креће се, п еваки тај живот, сваки покрет узбуђује, растужује, весели читаоца, пагони га да уђе у живот лица у причи, да се радује њиховим радостима,