Srpski književni glasnik

ПЕХЕСЕТОГОДИШЊИЦА ТолстојеЕВЕ Књиж. ДЕЛАТНОСТИ. 215

да тугује њиховом тугом... Као год што се „Рат и Мир“ мора назвати епопејом хероизма (како у смислу хероизма Наполеонова или Кутузовљева, тако и у емислу Платона Каратајева), тако је исто Ана Карењина епопеја великог човечанског осећања -— љубави.

Душевним немиром .Бовина на крају романа обележен је прелазни ступањ у стварању Толетојеву. У своје време је мало ко схватио онај духовни прелом у Толетојевим погледима на свет, који је он се онаком силом, вештином и предодушевљењем насликао у кризи која се беше довршила код Љовина. Та је криза — пламено тражење емисла живота, страстан наступ пробуђења. савести.

П то тражење п тај наступ добише уметносно оваилоћење у трећем великом роману Толетојевом! — „У скрснуће“, које је добро познато нашим читаоцима, као и свем образованом свету. Свежина, снага и моћ, којим је написан тај роман, уметнички типови Нехљудова п Каћуше, красота описа природе, дирљивост природе, слике живота политичких преступника — све Je TO једва давало веровати несумњивом факту, да је тај производ написао седамдесетогодишњи старац. Душевна трагедија Нехљудова, његово мучно отимање да реши проклета питања живота, њевово грозничаво, болесничко тражење

његова смисла — чине на читаоца величајан утисак и чине од овог романа трећу велику епопеју — епопеју савести.

Еле, „Рат и Мир“, „Ана Карењина“ и „Ускрснуће“ — три су етапе генијалне, творачке делатности Толстојеве: живот, кретан јунаштвом и љубављу, и контролисан, исправљан савешћу. Грип велике анализе: јунаштва, љубави и савести, и, посред тих кардиналних етапа. човечјега живота п око њих, налазе се осгале творевине Толетојеве: „Севастопољске приче“, „Смрт Пвана Илића“, „Крајцерова соната“, „Плодови просвете“, „Царегво мрака.....“ Свака од њих је — оделита скица, претходна студија, бачена на платно генијалним творцем, који се спремао за коју од своје трпи велике епопеје.